L3Harris је остварио значајан напредак у мисији Европске свемирске агенције (ESA) за разумевање шумских екосистема. Компанија је послала најсавременији 12-метарски склопиви шкољкасти рефлектор у Тулузу, Француска, код Airbus-a. Овај рефлектор ће бити интегрисан у ESA-ов колаборативни Biomass сателит, који се развија у сарадњи са Airbus Defence and Space у Великој Британији.
Biomass сателит је дизајниран да обезбеди виталне податке о шумској биомаси и складишту угљеника, служиће као важан алат у процени еколошких промена. Јединствена структура L3Harris-ових рефлектора омогућава да буду компактно паковани за лансирање и ефикасно постављени у орбиту; што подсећа на отварање кишобрана.
Ова најновија допринос је део широке историје L3Harris-а у развоју иновативних сателитских антена; постоји много иновативних развоја, укључујући највеће комерцијалне отворене мреже рефлектора.
Председник L3Harris-ове области свемирских и ваздушних система је нагласио обавезу компаније према иновацијама и ефикасности, изразивши понос на пружање технологија које подржавају истраживања климе.
Интеграција рефлектора је планирана за крај 2024. године. Планирано лансирање Biomass сателита ће се одржати 2025. године, обећавајући да ће побољшати наше разумевање шума на Земљи и њихове критичне улоге у регулисању климе.
Сателитска иновација има за циљ трансформацију праћења шума
Улога сателитске технологије у праћењу шумских екосистема је, посебно кроз пројекте као што је Biomass сателит Европске свемирске агенције (ESA), у последњим годинама доживела изузетну иновацију. Ови технолошки напредци су од великог значаја због критичне улоге шума у угљеничном циклусу и пружању станишта за биолошку разноликост. Развој сателитске технологије не само да повећава нашу способност да разумемо здравље шума, већ и адресира растуће забринутости о крчењу шума и климатским променама.
Зашто су сателити неопходни за праћење шума?
Једно од најважнијих питања око праћења шума је: Зашто се ослањамо на сателитску технологију уместо на теренске анкете? Одговор је углавном у скали и ефикасности. Сателити су непроцењиви у реалном времену за праћење промена у покривачу шума, биомаси и здрављу, јер имају способност да прикупе велике количине података на широким површинама. Анкете на површини су радно интензивне, временски захтевне и често су ограничене на одређене области; што је недовољно за глобалне потребе праћења.
Који су главни изазови сателитског праћења шума?
Упркос својим предностима, сателитско праћење има неке изазове. Значајан проблем је тачност и резолуција прикупљених података. Иако сателити могу покрити велике области, понекад не могу да обезбеде потребне детаље за тачну процену здравља шума. Такође, атмосферски услови могу утицати на сателитска посматрања, што доводи до недоследности у подацима. Постоји и контроверзна тема о приступу подацима; технологије власништва могу ограничити доступност критичних података о праћењу шума истраживачима и донosiоцима одлука.
Које су предности сателитске технологије у праћењу шума?
1. Широка покривеност: Сателити могу да прате велике области које је практично немогуће пратити са земље.
2. Податци у реалном времену: Обезбеђују податке који су скоро у реалном времену и неопходни за правовремене одговоре на потребе управљања шумама.
3. Костна ефикасност: Иако првобитна улагања у сателитску технологију могу бити висока, дугорочни трошкови теренских анкета су обично већи.
4. Праћење промена током времена: Сателити могу да пруже историјски запис који помаже научницима да разумеју дугорочне трендове у шумским екосистемима.
Који су недостаци сателитског праћења шума?
1. Интерпретација података: Потреба за сложеним алгоритмима и методама за интерпретацију сателитских података може довести до погрешних интерпретација ако се не изврши пажљиво.
2. Техничка ограничења: Технологија далеког сагледавања се развија, али атмосферске интервенције могу утицати на квалитет података.
3. Зависност од технологије: Прекомерна зависност од сателитских података може довести до недостатка локалних информација и верификације на терену.
Последње иновације и будући правци
Поред ESA-овог Biomass сателита, постоје и друге иницијативе као што је Global Forest Watch, које прикупљају податке са сателита и пружају информације о стању шума широм света у реалном времену. Ове платформе омогућавају боље формулисање политика и одрживе праксе управљања шумама.
Како се наша способност да разумемо шумске екосистеме продубљује кроз сателитске иновације, потенцијал за трансформацију напора у заштити шума такође расте. Организације попут L3Harris-а су на челу развоја ових технологија и истичу значај сателитских података у климатским акцијама.
Закључак
Интеграција напредних сателитских система у праћење шума представља важан корак у нашим колективним способностима да разумемо и заштитимо ове виталне екосистеме. Како се технологија развија, неопходно је решити околности и расправе око ефикасног и праведног управљања ресурсима шума.
За више информација о сателитској технологији и еколошким мониторинг апликацијама, посетите ESA или L3Harris.
